Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.internal_encoding is deprecated in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 28

Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.input_encoding is deprecated in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 29

Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.output_encoding is deprecated in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 30

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 652

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 654
Udruženje pčelara Sandžak - Polen prah

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 652

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 654

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 652

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 654

Polenov prah

Polen je muška polna ćelija biljke i predstavija predmet pčelarskog iteresovanja nezavisno od oprašivanja i to po dve linije: 1. kao glavni izvor proteina, masti i minerala u ishrani medonosne pčele i 2. mogući višak proizvodnje na pčelinjaku.

SASTAV I OSOBINE

Polen je begat i proteinlma. koji služe kao grapni materijal na rast i obnovu tkiva. Medjutim, količina proteina u polenu nije ni u kom slučaju uvek ista i može se kretati od 7,02% (vrsta bora) do 35,5% (urmina palma)ali u proseku polen sakupljen od strane pčela je izuzetno bogat uporedjeno sa sadržinom proteina u pasulju, grašku i sočiva (Vivino i Palmer, 1944)

Hemijske analize polena (Lunden, 1956) takodje su pokazale da je on bogat u lipidima (Vlvino i Palmar, 1944 i Standlfer, 1966) i da sadrzi slobodne aminokiseline (Auclair i Jamieson, 1948; Bleberdorf i dr.1961), ugljene hidrate (se?er, skrob i celulozu) mlnerale (kalcijum, magnezijum, fosfor, gvoždje, natrijum, kalijum, aluminijum, mangan, sumpor a posebno bakar), vitamine (u prvom redu pantotensku kiselinu, nikotinsku kiselinu, tiamin, riboflavin, askorbinska kiselina (C vitamin) i male količine vitamina D i E), enzime i koenzime, pigmente (ksantofil i karotin) (Vlvino i Palmer, 1944) i sterole (Standifer, 1968; Kvanta,1968). Što se tiče polena kao hrane iz različitih izvora, ona po vrednosti prilično varira i izgleda verovatnim da mešavina lz nekoliko izvora, daje pčelama potrebnu izbalansiranu dijetu. Ovo je od posebne važnosti, pošto izgleda da pčele nisu u stanju da prave razliku izmedju raznih vrsta polena, na bazi njihove relativne nutritivne vrednosti; (Wabl, 1966), ali izgleda da su pčele vodjene privlačnim mirisima (Louveaux 1959, Taber 1963; Hopkins i dr., 1969)

UPOTREBA I POTENCIJALNE VREDNOSTI POLENA

Nema sumnje ako bi postojalo odgovarajuće tržište za polen sakupljen od pčela, on bi se mogao proizvoditi na tone, odnosno u količinama uporedlvim sa medom. Poznata je upotreba polena u kontro­lisanom oprašivanju voćnjaka, zatim kao hrane za pčele, dok su neki mišljenja da polen može imati potencijalnu vrednost kao hrana, ili dodatak ishrani ljudi i životinja.

Polen za kontrolisano oprašivanje voćnjaka mora biti iz poznatog izvora i da odgovara vrsti koja se oprašuje. Oprašivanje može bitl izvršeno pomoću četkice, zaprašivača, razduvljivača aviona ili medonosne pčele. Kod koriščenja pčela primenjuje se na ulazu u košnicu umetač za polen koji sadrži sprašeni polen i jednu, vrstu inertne materije kao što su likopodium spore. Pčele koje izlaze iz košnice napraše se ovim materijalom i nose ga na cvetove, gde polen klija i dolazi doukrštenog oprašivanja. Polen koga sakupe pčele može se upotrebiti u ovu svrhu (Johansen, 1955, 1956) all pošto je ručno sakupljen polen vitalniji (Kremer, 1949; Singh i Boynton, 1949), ovaj način se obično i preporučuje (Townsend i dr., 1958; Jaycox i Owen, 1965; Jaycox, 1971). Medjutim, još postojl neslaganje o valjanosti umetača za polen (Griggs i dr., 1953, Griggs i Iwakiri, 1960; Soost, 1965) i polena primenjenog pomoću izduvača.(Thorp i dr., 1967).

Kao hrana za pčele polen može biti davan kao dodatak polena u vidu paste ili pogače-perge (Sl.3), unutar košnice da bi se stimulisalo polaganje jaja Todd i Bishep, (1946) su izračunali da je potrebno 100 mgr. Polena da se izleže jedna pčela i da bi 454 gr mogla. proizvesti 4.540 pčela. Na toj bazi standardno dvospratno pčelinje društvo zahtevalo bi oko 20 kgr. polena za godinu dana. Medjutim, pčele za isto vreme obično sakupe mnogo više polena (Eckert, 1942), Kod upotrebe polena za prihranjivanje mora se voditi računa da se on uzima samo od društava u kojima nema amerčke truleži legla, da bi se time sprečilo širenje ove zaraze (Hitchoock i Revell 1963).

Upotreba polena kao dodatka ljudskoj dijeti ima svoje zagovornike prirodne hrane u Evropi (Chauvin,1959; Lenormand, 1960) kao i u SAD (McCormiek, 1960; Murat, 1971). Pretpostavlja se da su polen u stara vremena jeli Grci, Egipćani, Persijanci i Kinezi. Otkriće gonandotropnih hormona u polenu urmine palme (Ridi i dr., 1960) potvrdjuje njegovu upotrebu za suzbijanje steriliteta od strane Beduina. Isto tako sugerirana je i upotreba polena za održavanje prostate kod čoveka u zdravom stanju (Traub, 1973). Bombone od polena koje su obložene čokoladom i drugi slični proizvodi mogu se naći u prodaji u radnjama zdrave hrane. Medjutim, još nema dovoljno istraživanja o količini polena koji može ljudski organizam stavarno svariti, jer nema enzim kojeg ima pčela o razlaganju opne oko jezgra, gde se nalaze najvrednije elemente koje smo ih nabrojali. Opne polenovih zrnaca su tako čvrste, da se one odupiru rastvaranju pomoću koncentrovanih kiselina (uključujući i carsku vodu) vrućih baza, vremenskih nepogeda (fosilni polen) i mlevenju u Waring-ovom mlinu (Barker i Lehmer, 1972). Neki zagovornici prirodne hrane ne, preporučuju više od jedne čajne kasicice polena dnevno, pošto izgleda da polen deluje kao stimulans (Murat,1971).

sakupljac polenovog praha

Polen koji je počeo da fermentira treba izbegavati pošto prisutni kvasci mogu proizvesti materije koje uzrokuju krvavljanje (Anon, 1959) Zna se da izvesne biljke proizvode polen koji je prirodno otrovan za pčele i isto tako ga treba izbegavati u ljudskoj ishrani. Slično tome polen proizveden u regionima gde se mnogo koriste hemijska sredstva u poljoprivredi, može biti zagadjen pesticidima (Mc lndoo i Demuth, 1926, Merse, 1961; Morse i dr., 1963; Strang i dr., 1968; Moffett i dr., 1970. Johansen i Brown, 1972), što ga čini nepogodnim za konzumiranje.

Neke farmacautske kompanje kupuju ručno sakupljen polen od poznatih biljnih vrsta za stvaranje imuniteta ked osoba alergičnih na polen. Medjutim, pošto sezonsku groznicu obično uzrokuje sitno­ zrni polen, koji je nošen vetrom i poznat pod imenom anemofilni polen kao što je to onaj kod ambrozije (Ambrosia spp.). Upotreba lepljivog krupuoznog entomofilnog polena (koga prenose insekti) u svrhu imunizacije dovodi se u pitanje. Medjutim, tačno je da pčele s vremena na vreme sakupljaju entomofilni polen (od kukuruza, kukute i palmeta) i neke osetljive osobe upotrebljavajući polen jedne vrste mogu teoretski biti sposobne da razviju u izvesnom stepenu ukršteni imunitet prema alergiji koja potiče od neke druge vrste polena, ali kada se radi o ovom problemu neophodna su dodatna istraži­vanja. Sisanje mednih poklopoica zbog njihovog sadržaja u polenu često se preporučuje onima koji trpe od polenske groznice.

Sl.1.Izgled hvatača polena postavljenog na košnici.

PROIZVODNJA

Da bi se sakupio polen iz košnice, potrebno je prinuditi pčele sabiracice koje se vraćaju iz polja da prodju kroz neku vrstu prepreke za skidanje grudvica polena sa njihovih zadnjih nogu. U tu svrhu je konstruisano mnogo tipova uredjaja za sakupljanje polena. Neki od bolje zamišljenih modela dozvoljavaju izlazak trutova. Sem toga mora se omogućiti da jedan deo polena bude unesen u košnicu da bi se leglo normalno razvijalo. Bilo je tvrdjenja. (Moriya, 1966) da društva sa hvatačima polena imaju veći procenat pčela koje sakupljaju polen, all ne postoji saglasnost po ovom pitanju (Free, 1970). Zadržavanje hvatača polena na košnicama u toku perioda od 40 dana dovela je do smanjenja legla za 4,4% prinos meda od 24,1% (Lavie: 1967). Intenzitet sakupljanja polena se povećao u srazmeri sa količinom prisutnog lega (Free, 1961) i nakon prihranjijnja šećernim sirupom (Free i Spencer-Booth,1961) ali se smanjio kod bezmatičnih društava ili kada je polen davan u vidu prihrane.

ČUVANJE POLENA

Kada je već jednom sakupljen, polen zahteva odgovarajuće uskladištenje da bi se sprečio razvoj budji. Ako se polen suši na vazduhu dolazi do gubitka u težini i do 20% u odnosu na originalni polen. Sem toga on postaje tvrdji. Osušen polen se može čuvati na običnoj sobnoj temperaturi godinu dana, ali on postepeno gubi ukus i hranjivu vrednost, (Townsend iSmith, 1969; Haydak, 1961; Hagedorn i Burger, 1968; Hagedorn iMoeller, 1968) Polen za prihranu pčela se može mešati sa jednakom količinom sojinog brašna i čuvati u hladnoj suvoj prostoriji (Whitefoot iDetroy, 1968), ili se smešati uz polovinu njegove težine sa šećerom u kristalu u odnosu 2:1 težinski i držati u dobro zatvorenim posudama na sobnoj temperaturi. (Townsend i Smith, 1969). Smrznuto uskladišten polen na 0 0 C održava svoju sposobnost da klija u toku mnogo meseci (Griggs i dr., 1950; Stanley i dr.,1960) i kao liofilizovan (smrznuto osušen) je takodje zadržavao aktivnost (King, 1961). Treba obratiti pažnju da uskladišten polen ne dodje u dodir sa štetočinama kao što su, mravi, različiti tvrdokrilci,brašneni moljci. Medjutim, ne sme se pokušati sa fumigacijom polena upotrebom etilen oksida zato što će se time razoriti veliki deo sadržine aminokiselina (Gilliam, 1973) itako polen postaje nepogodan za izvodjenje legla (Hebbert iShimanuki, 1971).

sakupljac praha

polenov prah

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Ko je na mreži: 16 gostiju i nema prijavljenih članova

   

Brojač poseta