Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.internal_encoding is deprecated in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 28

Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.input_encoding is deprecated in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 29

Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.output_encoding is deprecated in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 30

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 652

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 654
Udruženje pčelara Sandžak - Propolis

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 652

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 654

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 652

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/pcelari/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 654

propolis

Propolis je lepljiva gumasto-smolasta materija koju pčele sakupljaju sa drveća i druglh biljaka odnosno sa pupoljaka (kao kod topole) ili sa kore (posebno kod četinara). Medjutim, u izuzetnim prilikama pčele će sakupljati smolaste  materije kao što je asfalt (Taber i Barker, 1974) ili farbu (Buys, 1968). Naziv ,,PROPOLIS,, potiče od dve grčke rečii: pro (pre) + polis (grad) i to ime je dato zbog toga, što pčele propolis često upotrebljavaju da suze ulaz u košnici ili otvore za ventilaciju.

Pčelari uglavnom ne vole ovaj materijal, zato što se lepi za ruke i odeću naročito na toplom vremenu, i što ujedno prestavlja prirodni zagadjivač pčelinjeg voska. Sem toga, kod proizvodnje meda u sekcijama, oduzima puno vremena za čišćenje od propolisa, a istotako otežava vadjenje okvira ikošnice. Medjutim selećim pčelarima je od pomoći  jer propolis drži razne delove košnice zajedno prilikom transporta.

SASTAV I OSOBINE

U dobre rastvarače propolisa uključujemo aceton, benzin i 2% natrijjum hidroksid, ali su oni

Sl. 1 Ventil.otvor zatvoren propolisom.

razarajući i nebi trebalo da dolaze u dodir sa kožom. Etilni Slika 1 Ventilacioni otvor zatvoren propolisom.alkohol, iako nije tako efikasan kao drugi rastvarači, nije posebno opasan za kožu. Hemijski, propolis je vrlo komplikovan i postoje znatne razlike medju uzorcima. Njihova boja varira od braonkasto zelena do braonkasto crvene. Iako je mek i lepljiv na običoj temperaturi, propolis postaje čvrst i lomljiv kada se on ohladi. Reprezentativni sastav propolisa izgleda ovako: 30% voskovi, 55% smole i balzami, 10% eterična ulja i 5% polen. (Cizmarik i Matel, 1970). Neke od mnogih flavonskih komponenata koje su nedavno identifikovane u propolisu (Popravko, 1969) uključuju, acacetin, kaempferid, kvercetin, ramnocitril, pinostrobin, izovanilin 5-hidroksi -7,4 -dimetoksiflavon; 5,7 dihsidroksi – 3,4-dimetoksiflavon; 3,5-dihidroksi-7,4-dimetoksiflavon; i 5-hidroksi-7,4-dimetoksiflavon. Druge komponante (Bee World, 1970) uključuju kafeičnu kiselinu, tekohrizin, izalpinin, pinocenbrin, cimetnu kiselinu, cinamil alkohol, vanilin, hrizin, galangin, i nedavno otkrivenu (Cizmarik i Matel, 1973) ferulicnu kiselinu.

Brojni istraživaci su demonstrirali da propolis ima antibakteriska svojstva, koja se odnose na razne bakterije i gljivice, (Chvidchenko, 1950; Verge, 1951, Smirnov i Kazakov, 1957; Feuereisl i Kraus, 1958; Levie, 1958; Kivalkina, 1959; Prado Filho i dr. 1962; Spataru i Frasinel, 1963, Derevici i dr,. 1964 i 1966; Lindenfelser, 1967; Popescu i dr., 1967; Schelier i dr., 1968; Vachonina i dr., 1969) Deo ove aktivnosti pripisan je sadržini galangina. (Villanueva i dr., 1964), Kafei?noj kiselini (Cizmarek i Matel, 1970) i feruli?no,j kiselini (Cizmarek i Matel 1973). Zbog toga izgleda verovatno da otpornost nekih pčelinjih društava na infektivne bolesti legla može postojati zahvaljujući priiustvu propolisa u vosku od kojeg su sagradjene ćelije za leglo. Streptococcus pluton, uzročnik evropske truleži legla pokazao se osetljiv na propolis (Akopyan i dr., 1970) ali pri koncentraciji do 500 mgr./ml, PROPOLIS nije mogao da suzbija američku trulez legla kada je dodavan u razredjenom medu pčelinjim društvima (Lindenfelser,1968).

UPOTREBA PROPOLISA I MOGUCNOSTI UPOTREBE

U prirodi pčele koriste propolis da popune pukotine, smanje otvore, izravnaju unutrašnjost košnice, poliraju unutrasnjost celija za leglo, pojačaju veze satova, i prepokriju tela ubijenih štetočina i druge predmete u košnici koji su preveliki, da bi ih one iznele napolje. Apis florea, patuljasta medonosna pčela jugoistočne Azije upotrebljava propolis kao ispomoć za odbranu gnezda. Ove pčele grade svoje gnezdo na kraju neke grane i samu granu prepokriju propolisom koja sluzi kao lepljiva prepreka protiv mrava, njihovog stalnog nepirjatelja (Buttel – Reepen,1915).

Iako mnogi savremeni pčelari u današnje vreme odbacuju propolis kao nešto što im smeta, interesantno je napomenuti da su Straparius i drugi slavni majstori za izradu violina iz Kremone u Italiji upotrebljavali propolis kao glavni sastojak svojih lakova. U bivšoj SSSR propolis se upotreb1java u veterinarskoj praksi pravlje­njje masti, za tretiranje posekotina, čireva i rana na životinjama, (Golochapov, 1963; Zaleski i dr., 1965; Savina i Ramanov, 1966). Ruski medicinski naucni radnici su eksperimentisali sa propolisom kod tretiranja opekotina, spoljnih čireva i ekcema na Ijudima, (Chanyshev, 1963; Iorish 1959; Karimova, 1960; Mukhamediyarov, 1959; Savina i Romanov, 1956). Sem toga Ruski naučnici eksperimentisali su sa upotrebom alkoholne tinkture propolisa prilečenju defekata sluha (Pershakov, 1973) i kao anestetičnim sredstvom u zubarskoj praksi (Muchnik i Sukachova, 1964; Savina iRomanov, 1956). Medjutim u SAD još je neophodno raditi na naučnom istraživanju medicinskih svojstava propolisa. Propaganda upotrebe propolisa od strane neod­govornih osoba može doneti više, štate nego koristi.

Na žalost naši pčelari koji su neuki u ovoj oblasti, odnosno needukovani da naprave prave preparate i tinkture (po farmaceutskim propisima) sa pčelinjim proizvodima, medju kojima i sa propolisom, na raznim pčelarskim manifestacijama vrlo često govore o svemoćnosti PČELINJIH PROIZVODA pa i o PROPOLISU. Nude 20%, 30% tinkture, a u farmaciji je poznato da samo 10% tinktura propolica u Etil alkoholu može da se uzima za unutrašnju upotrebu i to najviše 10 do 15 kapi 2 – 3 puta dnevno i više, ali tinktura mora biti razregjena u mlakoj vodi, mlakom čaju ili u mlakom mleku. Procenat čistog propolisa u tinkturi se odredjuje na bazi volumskih i težinskih specifičnih težina Etil alkohola i propolisa na analitičkoj vagi. Da apsurd bude veći u nekim radnjama zdrave hrane, prodavaći – trgovci, koji su još više neuki, daju ,,savete,, potrošačima koji na žalost veruju u sve i svašta da na pr. ,,grudvica propolica (ne kažu ni kakva ni kolika) kada se popije deluje protiv čira u stomaku i sl. Upravo ovakav ,, dobronameran savet,, u 90% slučajeva baš upravo nagriza sluzokožu želuca i pravi grizlicu, odnosno čir.

PROIZVODNJA

Ako bi došlo do razvoja tržišta za propolis, bila bi sasvim prosta stvar za pčelare da organizuju  masovnu proizvodnju, koristeći sastrugani propolis sa okvra i unutrašnjih delova košnice, a sem toga gajeći pčela kao što je KAVKASKA koja je naklonjena da sakuplja velike količine ove materije. Šumski tereni su idealni za ovu vrstu proizvodnje. Košnice bi mogle biti modificiorane na razne načine da bi se povećala količina dobijenog propolisa, ali ovo nije baš preka potreba jer bez većih promena u konstrukciji košnice moglo bi se doći do veće količine ove smolaste materije.

Kod nas se koriste posebne plastične ili metalne mreže koje se postavljaju nad satonošama najgornjeg nastavka, odnosno ispod poklopne daske.

Mr Naum Bandžov

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Ko je na mreži: 13 gostiju i nema prijavljenih članova

   

Brojač poseta